Netko je rekao faraonu kako su Josipu došla braća. Ta vijest obradovala je faraona i sav njegov dvor. Faraon je poručio Josipu da braću obdari žitom i uputi ih kući. A naredio je da povedu kola na kojima će iz Kanaana prevesti u Egipat svoga oca Jakova i sve članove svojih obitelji. Obećao im je dati najbolju zemlju u Egiptu. Josip je izvršio faraonovu naredbu. Obdario je braću i novom odjećom. Ipak je naviše volio Benjamina. Njega je više obdario odjećom, a i velikom svotom novca. Ocu Jakovu poslao je obilato hrane. Pobrinuo se da im bude dovoljno hrane i na putu do Egipta. Na ispraćaju Josip posebno naglasi braći: "Nemojte se putem svađati!" (Post 45,24). Znao je njihovu narav i sklonost svađi koju je iskusio kao sedamnaestogodišnjak.
Možemo zamisliti kolika je radost ispunila starca Jakova kad je čuo od svojih sinova da mu je živ najdraži sin Josip. Piše u Bibliji: "Srce mu se skamenilo" (Post 45,26). Da je tada bilo mogućnosti snimati s kojom su radošću kazivali ocu da im je brat Josip živ te kako ih je primio i što je sve u životu postigao, to bi bio pravi film. Jakov je konačno saznao istinu o sinu Josipu. Starac je oživio. Zaustavio je sinove u govoru te rekao: "Sin moj Josip još je živ! Moram poći i vidjeti ga prije nego umrem!" (Post 45,28). Jakov i njegovi sinovi skupili su sve što su imali. Natovarili su na kola koja su dobili od Faraona i krenuli prema Egiptu. Prvo zaustavljanje bilo je u svetištu u Beer Šebi (nap. B. Lujić: Beer Šeba = Bunar zakletve). Tu su prinijeli žrtvu. Najvjerojatnije zahvalnicu. Jakov je imao viđenje. Bog ga je ohrabrio da ide u Egipat te mu rekao kako će biti s njima i kako će postati velik narod. Kad su se naselili u Egiptu, u Gošenu, oko 1700. pr. Kr., bilo je Jakovljevih potomaka sedamdeset.
Dirljiv bijaše susret oca Jakova i sina Josipa. Josip je pošao u Gošen susresti se s ocem nakon toliko godina. Josip, stupivši pred oca Jakova, "pade mu oko vrata i dugo je tako plakao" (Post 46,29). Jakov reče Josipu: "Sada, pošto sam rođenim očima vidio da si još živ, mogu umrijeti" (Post 46,30).